budimka.comGajenje Jabuka, sađenje, gajenje, berba…

Jabuka, sađenje, gajenje, berba…

Objavljeno u : Gajenje, Jabuke dana autor : budimka.com

Jabuka je temelj voćarske pro­izvodnje i služi kao osnovica za upoređivanje isplativosti gajenja drugih voćaka. Njeni plodovi sazrevaju od najranijeg leta sve do zime. Plodovi zimskih sorata jabuka najcenjeniji su jer postižu najbolji kvalitet, a i sezona potrošnje im je zimi kada nema ve­likog izbora drugih vrsta voća. To voće ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu: voćne šećere i voćne kiseline, vitamine, minerale, pektine i sasvim čistu vodu.

Agroekološki uslovi za gajenje jabuke
Temperatura

Jabuka zahteva srednje prosečne temperature vazduha u vegetaciji 14 – 19 °C. Podnosi vrlo niske tempe­rature vazduha od -25 do -28 °C (bez težih posledica) u vreme duboko­g zimskog mirovanja kao i apsolutne maksimalne tempe­rature do 35 °C (bez težih posledica, ali zavisno o relativnoj vlazi vazduha i vlazi zemljišta). Pogoduje joj umjerena relativna vlažnost vazduha do 60 % i blaga strujanja u doba povećane vlažnosti vazduha ili jakih letnjih žega, ali joj štete topli i suvi vetrovi u vreme oplodnje. Osetljiva je na grad u svako doba vegetacije ali ne i snežni pokrivač u doba velikih hladnoća (pokriveno zemljište sprečava smrzavanje korenja).
Voda

Sistem navodnjavanja preporučljiv je kod intezivnog gajenja jabuka. Najčešće se upotrebljava sistem »kap po kap«. Najveću potrebu za vodom jabuke imaju u vreme cvetanja, tj. u maju.
Zemljište

Jabuka zahteva duboka zemljišta, peskovito-ilovastog sastava, s dovoljno humusa (barem 3 %) i mineralnih hraniva (npr. 10 mg fosfora i 20 mg kalijuma) kao i sa dobrim poljskim vodnim kapacitetom. Voli zemljišta blago kisele reakcije (pH 5,5 – 6,5) koja nemaju previše fiziološki aktivnog kreča (ne više od 5 %).
Izbor položaja za podizanje zasada jabuke

Zadovoljavajuće nadmor­ske visine terena za gajenje zimskih jabuka bi bile između 120 i 600 m. Bolji kvalitet plodova zimskih sorata jabuka postiže se na sever­nim nego na južnim ekspozicijama. Najpogodniji nagib terena bio bi oko 4° jer takav pad ipak omogućava najpovoljniju primenu mašina, lako oticanje površinske vode i suvišne vode zemljišta, dobru osvetljenost krošnje, dobru regulaciju tem­perature vazduha (zimi u vreme naročito niskih temperatura, u hladno proleće u vreme cvetanja i leti za vreme jakih žega), a da pri tom ne izaziva erozi­ju zemljišta.

Priprema zemljišta za sadnju jabuke

Pre dubokog oranja (na dubinu 40 – 50 cm) ili rigolovanja potrebno je uneti preporučenu količinu fosfornih i kalijumovih mineralnih đubriva, da bi se ta hraniva izmešala po čitavoj dubini oranja (tamo gde će sledećih godina rasti korenovog mreža). Glavna masa korenovog sistema rasprostire se na dubini do 50 cm, što zavisi od plodnosti zemljišta i dubini propusnog sloja. Duboko oranje (ili rigolovanje) obavlja se leti (ako se planira jesenja ili prolećno sadnja voća) ili u jesen (planira li se prolećno sad­nja). Izrigolovanu površinu (pre označavanja sadnih mesta – kolčenja i sadnje) potrebno je iztanjirati.
Izbor podloga jabuke

Jabuka je jedina voćna vrsta koja ima na raspola­ganju širok raspon raznovrsnih tipova vegetativnih podloga za različita podneblja, različit kvalitet zemljišta i za podizanje raznovrsnih sistema gajenja – od ekstenzivnog (najbujnije podloge), preko poluintenzivnog (bujne podloge), intenzivnog (srednje bujne po­dloge) do superintenzivnog (slabobujne podloge). Za superintenzivne jabučnjake predlažu se podloge M9 (EMIX), MM 106. Podloga M9, zbog slabog učvršćenja u zemljištu, traži na­slon (armaturu) i vezanje produžnice uz armaturu kao i savijanje i ve­zanje primarnih elemenata uz armaturu. Standardna armatura za taj uzgojni oblik su deblji kolci uz svako stablo ili složena armatura – koju čine stubovi (betonski ili drveni), jedna zategnuta žica između stubova na visini 170 cm i jedan kolac uz svaku sadnicu.

Izbor sorata jabuke

Budući da je u svetu poznato čak više od 10 000 sorata jabuka, teško je razumeti da od tako velikog broja nije lako odabrati nekoli­ko najboljih za određeno ekološko područje. Bez obzira na to što je u područjima gde se gaji jabuka u svetu zastupljen tek neznatan broj istih vodećih zimskih sorti jabuka, ipak se mora voditi računa o sklonostima potrošača koji više vole određene sorte (ili grupe sličnih sorti) jabuka – bilo po krupnoći (vrlo krup­ne, srednje krupne), obliku (okrugle, čunjaste, zvonolike), po boji (crvene, žute, zelene), ukusu (slatke, kisele, slatko-kiselkaste itd.), mi­risu (vrlo mirisne, nenametljivo mirisne itd.), sočnosti, teksturi itd.

Izbor uzgojnog oblika jabuke

Za gajenje jabuka u gustim zasadima najčešće se primenjuje uzgojni oblik vitki vretenast žbun koji se sastoji od produžnice s primarnim granama, koje su ujedno i rodno drvo ili nose na sebi rodno drvo (sekundarne elemente). Najbolja kombinacija je uzgojnih oblika vretenastog žbuna na do­njoj trećini krošnje i vitkog vretenastog žbuna na gornje dve trećine krošnje. Time će se dobiti vrlo prikladan uzgojni oblik, koji će obediniti sve pozitivne osobine obeju uzgojnih oblika. Visina mu je oko 220 cm i uske je krošnje (100 – 140 cm), što zavisi o bujnosti sorte i razmaku unutar reda.

Takva stabla pružaju velike prednosti u proizvodnji jabuka jer se u svim pomotehničkim zahvati­ma (oblikovanje, rezidba, berba) smanjuje ljudski rad. Zbog niskog stabla, svi radovi se mogu obaviti sa zemlje (bez uporabe merdevina), čime se postižu visoki učinci u rezidbi i berbi. Na takvim stablima, zbog njihove velike rodne površine po jedinici površine voćnjaka postižu se vrlo visoki prinosi.

Vreme i tehnika sadnje jabuke

Za sadnju voćaka kopaju se jame dimenzija korena mlade sadnice. Posle sadnje (jesenje ili proletnje), pre početka vegetacije, potrebno je sadnice prekratiti na visinu (za pred­viđeni uzgojni oblik) 80 cm od zemljišta. Za predviđeni gusti zasad jabuka s uzgojnim obli­kom »vitko vreteno« predlažu se razmaci sadnje od 3,2 x 1,2 m, odno­sno 2 604 sadnica/ha.

Održavanje zasada jabuke

Rezidba rodnih stabala obavlja se u periodu mirovanja voćaka i u doba vegetacije. Zimskom rezidbom može se održavati uz­gojni oblik zamišljenih svojstava i usmeravati uravnoteženi odnos vegetativnog i generativnog rasta. Letnjom rezidbom uklanjaju se ne­potrebni letorasti (time se poboljšava osvetljenost unutrašnjeg dela krošnje i omogućava bolji kvalitet prskanja), a hraniva koja se troše za rast nepotrebnih letorasta preusmeravaju se u rast skeleta krošnje, rast plodova i rodnih pupoljaka.

Međuredni prostor zatravljuje se tek nakon 2 – 3 godine nakon podizanja zasada. Košenjem i malčiranjem površine u jabučnjaku povećava se sadržaj organske materije, poboljšavaju fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta. Sloj usitnjene organske materije omogućava bolje upijanje kiše i snega na padinama. Smanjuju se nagla kolebanja temperature zemljišta, pa je leti zemljište ispod malčiranog sloja hladnije (uz visoke temperature zemljišta koren slabije prima hranu), a zimi toplije (pa teško dolazi do izmrzavanja gornjega korenja). Otpali plodovi pre berbe i u berbi manje se oštećuju i prljaju. Iz zemljišta ispod tratine smanjuje se gubitak azota. Posle košenja trave taj azot se vraća u zemljište, ali tada u organskom obliku. Time se voćnjaci mogu štedljivije đubriti azotom, pa ne dolazi do zagađenja vodotokova. Nedostatak je u tome što u razdobljima suše, travni pokrivač oduzima potrebnu vlagu korenu jabuke. Da bi se to ublažilo, zatravljeni sloj u voćnjaku mora se redovno kositi 6 – 8 puta tokom vegetacije.

Đubrenje jabuke

Prva godina – Pri sadnji voćaka dodaje se 40 – 60 t/ha zrelog stajskog đubriva u brazde s obe strane reda. Čim korovi počnu da niču ručno se okopa deo zemljišta oko voćki koji se ne može obraditi mašinama. Pre ručnog okopavanja, oko sadnica, u prečniku 30 – 40 cm, rasipa se KAN 27% u količini od 100 g po svakom sadnome mestu. Drugo prihranjivanje voćaka obavlja se početkom juna, na istoj površini i istom vrstom i količinom mineralnog đubriva. Krajem avgusta u međuredove voćnjaka rasipa se 500 kg/ha mineralnog đubriva KAN 27%. Nakon toga sledi oranje, tanjiranje i drljanje međurednog prostora kako bi se mogla obaviti setva uljane repice (za zelenišno đubrenje).

Druga godina – Pre početka vegetacije obavlja se prihrana azotom (150 g KAN 27% po stablu). Uljana repica u međurednom prostoru se zaorava kada bude u punom cvetanju. Drugo prihranjivanje azotom obavlja se po­četkom maja istom vrstom i količinom đubriva kao i u prvom prihranjivanju.

Treća godina – Prihranjivanje azotom obavlja se mesec dana pre cvetanja jabuka (u prvih deset dana marta), i to traktorskim rasipačem, s 200 kg/ha KAN-a 27%. Drugo prihranjivanje azotom obavlja se takođe mašinom, neposredno posle cvetanja (krajem aprila) s 200 kg/ha KAN-a 27%. U jesen, posle berbe plodova, aplicira se mineralno đubrivo NPK 5:20:30, u količini 800 kg/ha.

Četvrta godina – Prvo prihranjivanje azotom obavlja se mesec dana pre cvetanja jabuka, a drugo prihranjivanje posle cvetanja i to oba sa 150 kg/ha KAN-a 27 %.
Berba i skladištenje jabuke

Dva su stepena zrelosti plodova jabuka i podjednako su važna za određivanje vremena berbe:

Fiziološka zrelost – nastupa kad je plod jabuke najkrupniji, a semenke mogu u povoljnim uslovima proklijati.
Tehnološka zrelost – nastupa kad plodovi postignu najbolje karakteristike potrebne za dalju namenu (konzumacija, čuvanje u skladištu, čuvanje u hladnjači ili prerada).

Za različite sorte jabuka potrebni su različiti uslovi čuvanja. Preporučuje se čuvanje plodova jabuka u hladnjači s kontrolisanom atmosferom (0 – 5 °C, koncentracija CO2 2 – 4 %, koncentracija O2 1 % i relativna vlažnost vazduha 90 – 92 %). U takvim uslovima jabuka se može čuvati 6 – 12 meseci. Ako plodovi jabuka stoje 4 dana na temperaturi 20 °C, smanjuje im se vreme čuvanja u hladnjači za jedan mesec. Plodovi namenjeni dužem čuvanju moraju biti zdravi (bez znakova fiziološkog oboljenja) i što ujednačeniji. Ako ne postoji mogućnost čuvanja jabuka u hladnjači, onda ih je potrebno potopiti u rastvor bogat kalcijumom.

Izvor: I. Krpina; Voćarstvo; 2004.

Pročitajte ceo tekst na sajtu agroklub.rs