Divlja jabuka raste kao drvo ili grm. Obično doseže visinu do 10 m, iako ima i viših stabala. Raste rastreseno u šumama, pre svega na šumskim rubovima. Ima veliku i široku razgranatu krošnju, većinom s tamnosmeđim trnovitim izdancima. Divlja jabuka slovi kao manje zahtevno drvo među voćnim vrstama, iako za dobar rast i razvoj treba visoku vlažnost vazduha i tla. Prilično je otporna na bolesti. Cveta u aprilu i maju, cvet je ugodnog mirisa. Plod dozreva u kasnu jesen. Veličina ploda je 2 – 3 cm. Okruglastog je oblika, odozgo ponešto spljošten. Boja ploda je zelena do zelenkastožuta, a na strani izloženoj suncu lagano crvenkasta. Divlja jabuka imala je važnu ulogu pri oblikovanju raznih sorata jabuka. Još uvek se upotrebljava kao podloga za kalemljenje starih sorti jabuka. Plodovi divlje jabuke u prošlosti su se upotrebljavali za preradu, ponajviše u vino, ponekad i rakiju. U šumi je bitna kao hrana divljim životinjama.
Jabuka divljaka
